Чланом 72. став (5) Закона, дефинисано је да „приликом додјеле уговора о набавци, цијена наведена у најповољнијој понуди као и услови утврђени у тендерској документацији не могу се мијењати. Изузетно, ако се у тендерској документацији предвиђа одредба о промјењивости цијена с објективно утврђеним правилима о промјењивости цијене, таква одредба уноси се у уговор о јавној набавци.“

Дакле, ако је тендерском документацијом предвиђена одредба о промјењивости цијене, у току трајања уговора цијена се може мијењати са објективно утврђеним правилима о промјењивости цијене из тендерске документације. 

Надаље, чланом 75. став (5) Закона предвиђена је могућност за измјену уговора без провођења поступка јавне набавке само под условом да су испуњени кумулативно постављени услови и то:

- Да је до потребе за измјеном дошло само у случају да је уговорни орган поступао као „добар домаћин“, односно да у вријеме покретња поступка јавне набавке није могао предвидјети околности који су наступиле након што је уговор закључен и у фази је реализације,

- Не смије се измјеном уговора мијењати цјелокупна природа уговора, као напр. набављале су се робе, а сада кроз измјену се набављају услуге или радови, или набављали су се радови, али кроз измјену сада ће преовладавати робе, и

- Да свако повећање цијене измјењеног уговора није веће од 30% вриједности основног уговора и овакве измјене не могу имати за циљ избјегавање примјене Закона. 

Дакле, услов из тачке ц) става (5) члана 75. Закона се односи на вриједност уговора,  а не на појединачну цијену артикла, тј. робе.

Ставом (6)  члана 75. Закона прописује да измјена уговора у смислу става (5) овог члана није могућа ако је ријеч о повећању цијена до 5% вриједности првобитно закљученог уговора за робе и услуге, односно до 10% вриједности првобитног уговора о јавној набавци радова. Дакле, и у овом случају повећање цијена законодавац прописује у односу на вриједност првобитно закљученог уговора, односно и ово повећање се не односи на појединачну цијену артикала.

Ставом (7) члана 75. Закона дефинисано је да се измјена цијене може захтјевати само за разлику у цијени која прелази 5% за робе и услуге, односно 10% за радове. Промјена цијене у складу са наведеном одредбом није могућа ако су околности за измјену цијена се појавиле након што је добављач пао у доцњу. 

Став (8) дефинише ситуацију када је било више узастопних измјена основног уговора на основу става (5) члана 75. Закона, те ограничење од 30% се утврђује на основу нето кумулативне вриједности свих узастопних измјена.

Став (9) дефинише обавезу уговорног органа у складу са ст. (2) и (3) члана 75. Закона и то у смислу обавезне објаве основних елемената уговора на Порталу јавних набавки, са обавезним подацима који се траже, са посебним освртом на опис измјене основних елемената уговора с датумом измјене.

Став (10) се односи на ситуацију када је уговорни орган у тендерској документацији и закљученом уговору предвидјео промјењивост цијене, онда се за референтну вриједност за максимално повећање цијене узима ажурирана цијена првобитно закљученог уговора и то у тренутку измјене. Дакле, ово је ситуација да уколико је током трајања провобитно закљученог уговора већ се дешавала промјена цијене, посљедња ажурирана цијена, прије измјене уговора, се узима као референтна за измјену уговора.

Ставом (11) прописано је обавезно прилагање доказа, и то у писменој форми, о промјени цијене на тржишту. Из наведених одредби је видљиво да Законом нису наведене одредбе којима би се напр. таксативно набројали документи који се могу прихватити као докази којим се потврђује постојање чињеница и околности из става (5) предметног члана. Законом није ни могуће уобзирити све могуће документе који би могли да послуже као доказ. Дакле, уговорни орган је дужан да прибави наведене доказе и оцјењује да ли се тим доказом потврђује постојање наведених чињеница или не. Законом је једино утврђено да ти докази морају бити у писаној форми. Такођер, доказну снагу наведених докумената цијени уговорни орган у сваком конкретном случају. 

Став (12) члана 75. Закона дефинише аналгно поступање за измјену цијене уговора и када се ради о оквирним споразумима током њиховог трајања. Међутим може се десити ситуација да се тражи измјена раније закљученог уговора унутар оквирног споразума, а оквирни споразум се измјени након тога. Став је да каснија измјена оквирног споразума нема утјецаја на већ закључени уговор по основу наведеног оквирног споразума. Наиме, наведеном одредбом није предвиђена аутоматска измјена уговора закључених на основу оквирног споразума, ако дође до измјене оквирног споразума по основу наведеног члана. Дакле, да би се мијењао већ постојећи уговор по основу оквирног споразума који је предмет накнадне измјене, уговорни орган мора поступити у смислу одредби члана 75. ст. (5) до (11). Закона. Наиме, могуће је да постоје оправдани разлози и да су испуњени услови из члана 75. ст.(5) до (11) Закона за измјену оквирног споразума, али да наведени оправдани разлози и испуњење тражених услова  не постоји за већ закључени уговор по наведеном оквирном споразуму. 

Став (13) дефинише обухват примјене одредби члана 75. ст.(5) до (12) на све уговоре/оквирне споразуме чије трајање и реализација су у току, као и уговоре/оквирне споразуме који ће се тек закључити након проведених поступака јавних набавки.